Ne oklevaj! Improvizuj! 🎭

Gotovo se sa sigurnošću može tvrditi da svaki stalni posetilac i obožavalac pozorišta ima na svom spisku barem jednu predstavu koju je pogledao više puta i uočio sa svakim izvođenjem bar jednu malu nijansu koja čini razliku u doživljaju. Možda je emotivno stanje gledaoca drugačije, ili raspoloženje glumaca da pridodaju neki „novi začin“ scenskoj magiji ili pak kompletna razmena energije na relaciji publika – scena.

Na drugoj strani, šta se dešava ako jednu predstavu gledamo nekoliko puta i ona apsolutno svaki put ima potpuno drugačije ruho? Zvuči možda čudno nekome ko još uvek nije stigao da pogleda projekat „Ne oklevaj! Improvizuj!“ u Teatru Vuk ili na nekom od mnogobrojnih gostovanja širom Srbije. Nešto što je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu započelo kao doktorski rad glumca i reditelja Srđana J. Karanovića, pretvorilo se u deceniju pozitivne energije i zdravog humora na pozornici.

Naime, glumci ovde zapravo nikada unapred nemaju saznanje o tome šta će pred njih biti postavljeno kao zadatak, koliko će involvirana publika biti sklona tome da taj izazov olakša ili zakomplikuje i koliko će njihovo trenutno stanje duha doprineti autentičnosti samog izvođenja. Upravo je to i specifičnost ovog komada/projekta, kao i prava slika majstorstva i snalažljivosti aktera da se u sekundi prilagode zahtevanim promenama. Tu je ustvari verodostojno oslikan razlog zbog čega su oni s pravom na sceni, a mi u publici.

Na koji način funkcioniše jedna televizijska emisija i kako se u samo jednom naletu ideje moderatora može promeniti raspoloženje učesnika? U kojoj meri je „speed dating“ interesantan i kakva će biti zamisao glumaca prilikom predstavljanja i direktnog kontakta? Da li je lako komunicirati u neplaniranim okolnostima koristeći samo rečenice od tri reči? Kako uklopiti nasumice izabranu opasku u već formiran dijalog, a da sve ima nekakvog smisla? Ovo su samo neki od okvirnih zadataka, oslobođeni klasičnih uloga i unapred poznatog teksta, što i daje pečat originalnosti svakom izlasku na pozornicu.

Glumačka ekipa, sastavljena od sjajnih izdanaka jedne izuzetno talentovane klase, pomaže nam da shvatimo koliko je zapravo kreativnost skopčana sa brzom reakcijom moguća kada se uz virtuoznost uloži i ljubav u stvaranje teatarske čarolije. Stoga je neophodno spomenuti svako ime bez izuzetka i davanja prioriteta: Jelisaveta Koraksić, Brankica Sebastijanović, Ivana Dudić, Anita Stojadinović, Bogdan Bogdanović, Stefan Radonjić, Dušan Matejić. Između njih skoro da je golim okom uhvatljiva međusobna povezanost i razmena energije koja pleni kroz celokupno trajanje predstave. Može se u svakom trenutku uočiti simbioza i usresređeno praćenje onoga što partner radi kako bi se prezentovala jedna kompletna dramska ili komična situacija sa svim neophodnim finesama.

Na kraju krajeva, kada je osećaj po izlasku iz pozorišta toliko pozitivno intenzivan, kada se sva tenzija jednog radnog dana rasprši glumačkim darom da donese vedrinu i ushićenost, onda svakako stoji i obećanje da će se ponovo doći tamo gde je duša na izvoru onog što joj po prirodi pripada – radost.

Snežana Laketić