Iz ugla jedne gledateljke

Ознака: kulturna scena Beograda

  • Njih više nema 🙏

    Za elegične i bolne uspomene, nastale na traumatičnim putanjama ljudskog bivstvovanja, ne postoji magična gumica za brisanje i ne možemo smatrati viteškim okretanje glave i prepuštanje zaboravu onoga što nas je kao društvo i pojedince vekovima na ma koji način gradilo. Pišući komad “NJIH VIŠE NEMA” Doruntina Baša dotakla se emotivnog aspekta jednog istorijskog dođađaja…

  • Puškin.Slučaji⁉️🤔

    Povedemo li se mudrošću čuvenog Vladike Nikolaja Velimirovića: “Ko veruje u slučajnosti, taj odriče postojanje Boga”, mogli bismo napraviti prikladnu uvertiru u narednu priču. Dubina ove velike istine neobjašnjive moćima nauke deluje poput jedne od zvezda vodilja za nastanak predstave „Puškin. Slučaji” u režiji Filipa Vinogradova, a koja se izvodi u Teatru Vuk. Ona je…

  • Zagonetne varijacije ♥️💌❤️‍🩹

    Pouzdan i vešto izgrađen temelj nam daje neku vrstu garancije da, ako uložimo valjan trud, možemo kreirati pravo pravcato čudo. U pozorištu bi sinonim za tu važnu inicijalnu tačku bio vrhunski dramski tekst i on bi sam po sebi trebalo uvek da bude više nego dovoljan stimulans da se uz glumu, režiju, muziku, scenski pokret…

  • Moje pozorište 🎭

    Sjedinjavanje štedrog davanja doprinosa svakog pojedinačnog učesnika u stvaranju scenskog čuda poklanja publici idealan razlog za dolazak u pozorište. Ako, pak, pored toga reditelj svoj stvaralački kompas usmeri ka sopstvenom emotivnom ogoljavanju i otkrije neke najintimnije strahove i slabosti, osećanje stida, neprihvatanja, razočarenja, tada na njega zapravo pada dodatni teret odgovornosti, ali ujedno nastaje raskošna…

  • Zatvaranje ljubavi ❤️‍🩹

    Pojednostavljeno posmatrati emotivne odnose kroz šablon ili nekakav kliše bilo bi ne samo neozbiljno, već i nedostojno jednog takvog fenomena kakav je ljubav. Jedini neoboriv stereotip u ovom kontekstu bila bi Ničeova mudrost koja kaže da prava ljubav razmišlja o trenutku i o večnosti, ali nikad o trajanju. Tamo gde se postavi pitanje trajanja, a…

  • Eldorado 💸🙌🙅🤝

    Istorijski zapisi iz davnog XVI i XVII veka obiluju legendom o čuvenom Eldoradu, zemlji blagostanja u kojoj teče med i mleko i svi plivaju u bogatstvu. Pustolovi su odlazili put Južne Amerike u nasušnoj potrebi da zadovolje svoje “zlatne apetite”, a poriv je ostao do dana današnjeg. Forme su shodno razvoju čovečanstva raznolike, ali je…

  • Sin 💔

    Deficit u međusobnom razumevanju teret je mnoštva odnosa, a nekako najdelikatniji u porodičnim okvirima upravo zbog svoje važnosti i bremena najčvršće povezanosti i emocija. Težište je uvek zacelo na generacijskom jazu i činjenici da roditelji u haotičnosti života često previde da su i sami bili deca, kao i način na koji su ih povređivale izvesne…

  • Predstava Hamleta u selu Mrduša donja🤫🫅⚒️ 

    Najčešće kada odgledamo neki pozorišni komad imamo jasnu sliku o vrsti komada koji je odigran na sceni. Postoje ipak i neki koji nas dovode u nedoumicu, naročito ako ih sagledamo dublje i iz nekoliko uglova. „Predstava Hamleta u selu Mrduša donja“ mogla bi se na prvi pogled označiti vrsnom komedijom i tu ne bi bilo…

  • Mama🤰👶😨👵

    Od vajkada su žene ulazile u ulogu majke i prolazile kroz celokupan proces, svaka na svoj način. Da li su pojedine mame i ranije imale priliku da iskuse postporođajnu depresiju ili bar takozvani bejbi bluz, ili je možda moderno doba stvorilo nekakve “razmažene mame”? Reklo bi se ipak da su nekadašnje društvene stege onemogućavale žene…

  • Sjaj zvezda na plafonu ⭐🌟✨

    Ništa tako živopisno i autentično ne ispisuje redove sjajnih tekstova kao lično iskustvo, nezavisno od toga da li ono nosi teret tuge i gubitaka ili možda onih lepših životnih momenata. Najčešće je to zapravo svojevrsna kombinacija i jednih i drugih, što život po svojoj suštini i jeste – čaša žuči i čaša meda. Stavljajući tananu…

  • Nestajanje 😶‍🌫️🗣️🫂

    Roditeljsko zanemarivanje, ćutanje o bolu, gubitak sebe u traumi, utapanje u nametnuto, neizgovorene unutrašnje borbe, verovanje u veštački stvoren privid, sve je to nekako smisleno povezano i obrađeno u tekstu hrvatskog pisca Tomislava Zajeca „Nestajanje“. Igrajući se režijskim umećem i pomenutim tekstom, rediteljka Sanja Mitrović postavila je na scenu Ateljea 212 istoimeni komad. Radnja se…

  • Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo 👁️

    Jedan fragment biblijske mudrosti koji kaže: “Oci jedoše kiselo grožđe, a sinovima zubi trnu!” čini se kao da grmi i jasno prezentuje srž romana Mirjane Drljević “Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo”. Kroz dramatizaciju Slobodana Obradovića i sjajnu režiju Bojane Lazić istoimeni komad zaživeo je u septembru 2024. godine na sceni Mira Trailović…

  • Kramer protiv Kramera 👩‍❤️‍💋‍👨🗣️💔⏳🔑

    Da li postoji merna jedinica kojom se tačno utvrđuje nivo krivice i odgovornosti u situaciji kada neki odnos doživljava svoj sunovrat? Koji je to sud na zemlji koji poseduje sposobnost da ustanovi ko je više sebe dao i koja je količina dobronamernosti utkana u svaki postupak pojedinca? Zašto se kada brak postane bremenit izazovima zaboravi…

  • 64👩‍❤️‍💋‍👨🗣️⚡💉🫄

    Odveć kao nekakva forma simptomatičnosti, koja mahom opisuje predstave Ateljea 212, javlja se činjenica da se u vrhunskom maniru bave ozbiljnim temama nanoseći sloj kompleksnosti, te sloj finog humora u izgradnji onoga što se zove hrana za sva čula duša zaljubljenih u ovu vrstu umetnosti. Ne odstupajući od tog utemeljenog i, nadasve, kvalitenog kodeksa, predstava…

  • Knjiga o Milutinu ✍️

    Odakle čovek da počne i na koji način da se usudi da govori o ovoj posvuda oko nas poznatoj predstavi, monodrami u režiji Egona Savina, a po istoimenom romanu Danka Popovića? Knjiga o Milutinu je prebogata ne samo izvanrednim tekstom i odličnom režijom, već i perfektnim izborom glumca koji jednu ne baš emotivno laku priču…