Mirandolina 💃

Ogledalo nasušne potrebe za slobodom čitavog ženskog univerzuma, težnja da se slobodno diše u pretežno muškom svetu, stremljenje ne ka dominaciji, već ka mogućnosti da se ne bude manje vredan samo zbog ženskog obličja – sve je to moguće oslikati izgovaranjem samo jednog jedinog imena, “Mirandolina”.

Jedan je od najintrigantnijih žeskih likova koji putuje već skoro tri veka po daskama koje život znače. Od Goldonija koji joj je udahnuo život i neverovatnu snagu, preko Turinija koji je u XX veku pomalo ograničava stegama kapitalističkog ruha, pa sve do očaravajuće komedije mediteranskog kolorita nastale u produkciji Centra za kulturu Tivat, a u režiji i adaptaciji sjajne rediteljke Tatjane Mandić-Rigonat. Ne treba izostaviti ni činjenicu da je upravo ona prvi laureat nagrade festivala Purgatorije „Jagoš Marković“ za najbolju režiju.

Ulogu ove slavne žene, koja nije omeđena ni vremenom ni prostorom, zasluženo i svakako maestralno tumači glumica Katarina Marković, takođe nagrađena festivalskim priznanjem za najbolju glavnu žensku ulogu. U svakom izvedenom pokretu, stavu, gestikulaciji, energiji kojom pleni čita se srž Mirandoline – neslućena snaga, razoružavajuća inteligencija, naglašena visprenost. Ona nije samo lepa i poželjna, ona je duboko svesna sebe, jačine koju nosi, dovitljivosti kojom je darovana, duhovitosti kojom plene samo mudri. Fascinantno je, na drugoj strani, da ta ista žena poseduje i krhkost i zaljubljivost, njena unutrašnja moć ne staje na put mogućnosti dubokih emocija i ogoljenosti duše.

Ova moderna Mirandolina nije vlasnica krčme, već je, prolazeći kroz gusto šiblje muške dominacije, zakupljuje i ulaže svu svoju spretnost i umeće da i dalje bude nezavisna čuvarka ženskog dostojanstva. Njena pojava je upečatljiva svakom muškarcu. Vidimo je u okruženju jednog grofa (Goran Vujović) koji svojim novcem i skupim poklonima pokušava da kupi njenu naklonost, ali ne iz želje da zadobije njenu ljubav već isključivo strast i telesno predavanje.

Možemo je sagledati i u društvu markiza (Goran Slavić) koji osim titule kao mrtvog slova na papiru nema ništa što bi se sa istom moglo povezati i vapi da udvaranjem uplovi u carstvo materijalne sigurnosti koja mu nedostaje. Njihova slatkorečivost je kod osvešćene žene sagledana kroz naočare oslobođene ružičastog i ona sve jasno vidi, ali se rado poigrava izvlačeći na površinu i najbolje, a i ono najgore u njima.

Pored najrazličitijih izazova, jedan se naročito izdvaja, naoko nedostižan, stamen u svojoj netrpeljivosti prema ženama, glavom i bradom Vitez od Ripafrata (Vučić Perović), noseći stub mizoginije. Odgajan u okrilju opatica, naučen da su žene u realnom svetu samo nužno zlo, on ni ne sluti da će upravo jedna takva uspeti da okrene njegov svet naglavačke. Motivisana Venerom u sebi, podstaknuta žarom osvete, inspirisana ujedno i sebi do tada nepoznatim osećajima, ona uspeva u svojoj nameri.

A šta čini povređena sujeta? Pokušava da uzvrati istom merom, ipak suočavajući se na tom putu sa jednom nepozanicom – šta je sa druge strane? „Ja sam slobodna, ne kupljena i ponižena!“ reči su ove veličanstvene junakinje kada poljuljani ego pokušava da je baci u kandže ugnjetenosti i potčinjavanja. Ona jasno vidi gde se sve vreme nalazi izvor istinske ljubavi prema njoj, onaj koji je oslobođen intersa, lišen isključivo požudnog, rasterećen naglašene sujete.

Mladi i talentovani crnogorski glumac Lazar Dragojević sjajno se snašao u ulozi Fabricija, uposlenog u krčmi. Nimalo lagan život i turbulentni porodični odnosi sačinili su od njega velikog grešnika na jednoj strani, ali i jedinog koji na dečački čist način nudi svoju ljubav slavnoj krčmarici. Sklon podvalama da bi se oslobodio konkurenata, on u priču uvlači i dve glumice, Dejniru (Lara Dragović) i Ortenziju (Julija Milačić Petrović Njegoš) i time daje dodatni šlagvort ovoj priči. Njihov dolazak otkriva još jednu svetlu tačku glavne junakinje. Ona nije borac samo za sopstveno dostojanstvo, ona to čini u ime svih žena.

Ovo svakako nije feministička saga u čast i slavu nadmoći žena, upravo jer Mirandolina nije željna prestola na kojem stoji iznad muškarca. Ona svojim moćima teži da bude ništa manje vredna jer je žena, da bude voljena zbog onoga što suštinski jeste i da bude poštovana kao žena-čovek zbog onoga što u sebi nosi.

Snežana Laketić