(Pra)Faust 😇👹☦️

Kušnja kao nezaobilazni deo ovozemaljskog čovekovog trajanja nepogrešivo uvek dolazi kao najslađe upakovan poklon kome je teško odoleti, a zbog koga nas podsvest opominje da nam lako može postati put u neželjeno “ropstvo”. Johan Volfgang Gete kreirajući svoje čuveno delo “Faust” bavio se dugi niz godina najvećma upravo ovim večitim pitanjem. Prvi deo pomenutog vanvremneskog dela, kao i neki naknadno nadjeni zapisi, su kroz originalne ideje reditelja Borisa Liješevića pretočeni u pozorišni komad “(Pra)faust”, premijerno izveden u junu 2023. godine na sceni Beogradskog dramskog pozorišta.

Na specifičan, neposredan i pokatkad sa publikom interaktivan način, lik Fausta u svoj njegovoj punini na sceni oživljava iskusna glumačka bravura Svetozara Cvetkovića. Faust je magistar, doktor, čovek prepun ovozemaljskog znanja iz mnogih oblasti. Njegova duša je sita svega onoga što prašnjave, požutele hrpe knjiga nude o pravu, filozofiji, medicini, pa i bogoslovlju, svega što mu je već godinama poznato, izučeno i ne nosi sa sobom nikakvu novu životnu draž. Njegovo nezadovoljstvo traži nove izazove usmerene ka suštini stvaralačke energije, kosmosa, onoga što vasionu drži na okupu.

Ipak, tamo gde čovek najpre iskaže nezahvalnost ka onome što mu je do tog trenutka dato, pre nego li i pomisli da se za isto zahvali, neko drugi nalazi prostora da čini ono za šta je dobio plodno tle. Upravo tome u prilog govori dijalog između Gospoda i Mefista, koji je oličenje đavola, i svesnost potonjeg da su otvorene dveri nesigurnosti dobrog Božijeg sluge sjajan osnov za njegovo stupanje na scenu.

Uloga Mefista nekako potpuno prirodno u ovom komadu pripada Ozrenu Grabariću, glumcu koji se ovakvom liku posvetio na način da je jedini utisak da savršenije nije moglo biti. Sve metamorfoze koje ostvaruje glumačkim, ali i vizuelnim prilagođavanjem kroz raznovrsne kostime, ukazuju na sve one pritajene lukavosti kojima čovek lako biva naveden da učini nešto nečovečno.

On ima obličje nedužnog psića kada treba da se uvuče kome u dom, on je takođe skromni učenjak kad treba studenta (Ivan Tomić) odgovoriti od korisnih knjiga, on je plemić kad treba raspiriti vatrenu želju za bogatstvom, a može biti i čudotvorac koji čini da slasno vino poteče tamo gde su mladi ljudi željni takvih čuda. Jedini mu je kamen spoticanja mlada Greta nad kojom, po sopstvenom priznanju, zbog čiste duše i religioznosti nema sile, niti prava. Ipak kada probudi želju zrelog muškarca za mladom i čestitom devojkom, namere se posredno ostvaruju kroz ideje i delanje onog koji tu ljubav i strast želi za sebe.

Svu srž Gretine naivnosti i tanane duše do najsitnijeg atoma maestralno publici prenosi Iva Ilinčić, najbolja mlada glumica na 32. Danima Zorana Radmilovića. Osećajući nešto novo, bivajući opčinjena zrelošću i umom doktora Fausta, pomalo nesmotreno svoju neokaljanost zamenjuje nepoznatim svetom i postaje ubrzo rob patnje u sopstvenom grehu. Postaje grešnica osramoćena pred svetom i rođenim bratom Valentinom (Danijel Sič), dodatno utučena njegovom smrću i smrću majke, za koje se odgovornost pripisuje njoj.

Kroz patnju, gubitke, ludilo i pokajanje, ova čista duša se na kraju vraća izvoru. Kako je Gete to zapisao kroz reči Gospoda: „nagonom mutnim vučen dobar čovek pravoga puta svog je svestan dovek“. Ona na kraju daje primat onome što je oduvek bila, svemu što je činilo njen vrli svet dok se nisu posredstvom svojih privremenih slugu neki zli dusi drznuli da uruše jednu takvu moralnu tvrđavu.

U svima nama zapravo ima tog nekog faustovskog koda, koji se tragajući za suštinom izlaže iskušenjima „mefistologije“, a uz veru, ljubav i nadu Izvora da će doseći iznova čistotu Grete i biti zauvek u svetlosti.
Snežana Laketić