Neshvatljivo je kako jedan posve običan dan može da se pretvori u ciklus obelodanjivanja neizgovorenih istina, prilično bolnih, koje kao da su čekale pokretanje epicentra ljudskog taloga da bi isplivale na površinu. Jedan tiket koji bi trebalo da reši probleme sinova dokolice i braće po potrebi za instant rešenjima zapravo postaje okidač nimalo prijatne, a zakasnele iskrenosti i nameće nedoumicu da li je prijateljstvo između trojice likova ikada postojalo, onakvo kakvo bi po definiciji trebalo da bude.
Iako je sve počelo davne 1923. godine ispred Old Traforda, stadiona Mančester Junajteda, kladionce ipak nikada nisu predstavljale tako veliku pošast kao danas, dostpune na sve moguće načine, obojene najupadljivijim mogućim bojama i basnoslovnim sumama koje većini izmaknu baš “zbog te jedne utakmice”.
Tako na jednoj strani imamo Pauna (Andrija Kuzmanović), čoveka koji ništa ne stiče svojim trudom, živi parazitski na račun supruge, ali poseduje dovoljno drskosti da njen namenski novac uloži u jedan od najtežih poroka. Ovakva ličnost je maksimalno pogružena kada to okolnosti zahtevaju, spremna na suze i tanani glasić kako bi kupila vreme koje inače uludo troši.
Na drugoj strani je lekar Hitne pomoći Dragan (Aleksandar Radojičić), od milošte zvani Piksi, san svih medicinskih sestara, ali i širokog opusa žena, svestan svoje spoljašnosti, samo nesvestan lavirinta u koji se upleo kidišući na više stavki nemorala u isto vreme. Ipak, neki ljudi sa one strane zakona ne žele da nadju zrno razumevanja za uživaoce raznih grehova koji imaju svoju ne baš zanemarljivu cenu. Tako ovaj veliki poštovalac muzike Ivane Jordan veruje da je odigrani tiket svetlo koje traži da bi izbegao posledice sopstvene infantilnosti i slabosti.
Fenomenalni Marko Gvero u ulozi Buleta je možda i najdublje zakopan u kaljugu kladioničkog životarenja, na neki način najpre poražen sobom. Pogledavši istini u lice, on shvata da je prodao i nešto mnogo vrednije opsednut željom da brza dobit promeni njegovu svakodnevicu. Srećom neretko upravo najdublji pad najbrže budi uspavane ganglije i pokreće na promene u nekom boljem smeru. Nažalost njegova osvešćenost biva dodatno nokautirana spoznajom licemerja takozvanih drugova nespremnih na bilo kakvu žrtvu u ime ljubavi prema bližnjem.
Konačno, ova sedamdesetpetominutna priča poziva nas na preispitivanje najpre sopstvene otvorenosti i predanosti u odnosima, a onda i doslednosti onih koji su nam sa druge strane i sa kojima naše vreme piše jednu ljudsku biografiju. Opet draž jeste u činjenici da se publici ovde, pored svih pomenutih psiholoških momenata, svakako nudi erupcija neodoljive energije sarakastičnog humora koja pravi uvek optimalni balans, kao ujednačenu dozu svih neophodnih sastojaka recepta za uspešan pozorišni komad.
Snežana Laketić
Iz ugla jedne gledateljke 
Постави коментар