Predstava rediteljke Ane Tomović „Zaljubljeni Šekspir“ zaviruje u to neko davno prošlo vreme i živo dočarava lepote ondašnje pozorišne umetnosti kroz bezmalo tročasovno trajanje koje neosetno prolazi.
Čoveka koji je ostavio jedan od najdubljih tragova u okvirima svetske književnosti igra mladi i nadasve talentovani Luka Grbić. Pomanjkanje inspiracije koje strahovito muči mladog Šekspira željnog stvaranja velikih dela vapi za muzom nadahnuća, bez koje sve započeto zvuči besmisleno, sa kojom bi svaka ispisana reč bila ravna suvom zlatu. Naglašena bojazan da je izgubio svoj talenat poigrava se sa njim kroz nedovršene redove, polovične rečenice koje prete da nikada ne dobiju svoj nastavak i krajnji oblik.
Tragajući za idejom koja će pred publiku doneti vrsnu i atraktvnu komediju i postati barem donekle pandan svim ispisanim tragedijama njegovog savremenika, prijatelja i afirmisanog pisca Marloua (Stojan Đorđević), on ni ne sluti da tumara u mraku, da se traži u nečemu što nije njegov izvorni svet stvaralaštva. Dolazeći u pravom trenutku, susret sa zadivljujućom Violom (Stanislava Nikolić), srčanom ljubiteljkom pozorišta, pa i samog Šekspira menja potpuno njegovu perspektivu spisateljstva i vodi u smeru nastajanja jednog od najvećih književnih dela ikada, stvaranju tragične romanse “Romeo i Julija”. Sama Viola kao umetnička duša, u želji da preskoči konvencionalni stav, a ujedno i rigidno pravilo da se na sceni teatra mogu pojaviti samo muškarci, iznalazi svoje načine da postane deo trupe i približi se muškarcu koji je inspiriše kako kreativno, tako i emotivno.
Kao što svaki veliki poduhvat prolazi kroz najrazličitije faze uspona i spoticanja, tako je i Šekspir u stalnoj borbi da ostane dosledan samoj istini i prirodi ljubavi, shodno rečima kraljice Elizabete I Tudor (Dragana Varagić), i opet potrebe da se oblikuje saga koja će biti dopadljiva širokim narodnim masama. Ipak nadahnut magijom avanture u koju se upleo sa plemkinjom namenjenom prepredenom Lordu Veseksu (Aleksandar Radojičić), pisac zapanjujućom brzinom ispisuje redove onoga što će se čitati i nakon pet vekova.
Pažljivo izabrani kostimi uz adekvatan govor tela u maniru tadašnjeg društva pomenutog podneblja, poput vremeplova izvode iz sadašnjeg trenutka i stvaraju realnu predstavu sofisticiranosti, gospodskih manira, ali i onog segmenta bezbrižnosti, sirotinje i doze drskosti i neprikladnog ponašanja nižih slojeva. Može se lako pojmiti i u mislima i vizijama oživeti takav jedan teatar u kome je bilo mesta za 2.000 do 3.000 ljudi, gde su oni imućniji sedeli u ložama, a oni sa nešto manje novca ispred pozornice ili na galerijama, gde je svako novo izvođenje bilo i više nego spektakl, hrana za oči, uši i dušu.
Prošaran dobrom dozom smeha i veoma pozitivnim vibracijama, ovaj komad nam približava raskoš, veličanstvenost i potpuno drugačijiu dimenziju posmatranja umetnosti jednog vremena za koje je ova oblast stvaranja bila bezmalo na nivou božanskog.
Snežana Laketić
Iz ugla jedne gledateljke 
Постави коментар